Rob

Prevela: Jasna Kosovac

Neki čovek je imao jednog roba. On je morao da radi sve poslove za njega. Rob je prao čoveka, česljao ga , sekao mu  hranu i stavljao mu  u usta. Rob je pisao pisma za čoveka i čistio mu je cipele. Usivao mu je čarape, cepao mu je drva i palio mu je vatru u sporetu. Kada bi čovek pri setnji ugledao maline, rob je morao da ih za njega ubere i da mu ih stavi u usta. Da rob ne bi pobegao, čovek ga je drzao vezanog na lancu. Dan i noć je morao da ga drzi i vodi sa sobom inače bi rob pobegao. U drugoj ruci je čovek uvek drzao bič. Kad god bi rob vukao i trzao lanac, čovek je morao da ga izbičuje. Kad bi ga posle toga bolele ruke i kad bi bio iscrpljen od bičovanja, psovao je na roba, na lanac i na sve. Ponekad je kradom sanjao  o vremenu kada je bio mlad i kada jos nije imao roba. Onda je mogao slobodno da luta po sumama i da bere maline bez tog stalnog trzanja na lancu. Sad čak ni u klozet nije mogao da ide sam. Prvo, zato sto bi rob onda pobegao , a drugo,  ne bi imao ko da mu obrise guzu,  a on za to nije imao slobodnu ruku. Jednom kada je tako psovao, neko mu je rekao: Pa dobro, ako je to tako grozno, zasto ne pustis tog roba na slobodu?" .,,Da", reče čovek, ,,da me ubije!". Ali tajno , čovek je  sanjao o slobodi. A rob, da li je i on sanjao o slobodi? Ne, u slobodu taj već odavno nije verovao. On je samo sanjao o tome kako je on gospodar i vodi čoveka na lancu i  bičuje ga  i kako  ovaj njemu brise guzu. O tome je sanjao on.